TAMINDŽIJA: Suša smanjila izvoz struje

26.07.2022.     Energetika
Trenutna hidrološka situacija u Srpskoj je nepovoljna i teška zbog izuzetno dugog sušnog perioda, ali to neće ugroziti proizvodnju i sistem snabdijevanja domaćih konzumenata električnom energijom.

Istakao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” izvršni direktor za proizvodnju i tehničke poslove u preduzeću “Hidroelektrane na Trebišnjici” Ilija Tamindžija.- HET drži sigurnost domaćeg sistema snabdijevanja, jer naše akumulaciono jezero može da primi oko 300 miliona kubnih metara vode. Građani nemaju razloga za brigu iako je čitava ova godina izuzetno sušna i sa malim količinama padavina. Nije bilo planiranih dotoka vode, ali i dalje imamo dovoljne količine vode u našoj akumulaciji kojom možemo podmiriti domaće potrebe. Ponašamo se društveno odgovorno i čuvamo vodu. Zbog toga smo čak smanjili izvoz struje, čija je cijena na evropskom tržištu izuzetno visoka. Ali morali smo tako kako bismo očuvali stabilnost domaćeg sistema snabdijevanja – kaže Tamindžija.

GLAS: S obzirom na velike vrućine, da li je došlo do povećane potrošnje struje i za koliko?

TAMINDžIJA: Prema podacima distributivnih preduzeća, u prethodnom periodu je zbog velikih vrućina došlo do određenog povećanja potrošnje struje, mislim za nekoliko procenata. Vjerujem da je do toga došlo i zato što su cijene struje u Republici Srpskoj izuzetno niske, pogotovo ukoliko ih uporedimo sa onim u Evropi i regionu, a  što omogućuje da “hlađenje” ne bude neki veliki udar na kućni budžet građana Srpske.

GLAS: U svijetu je izuzetno teška situacija u vezi sa energentima. I cijene struje su se vinule u nebo. Da li će i kod nas doći do poskupljenja?

TAMINDžIJA: Pogledajte samo Njemačku, gdje ponovo u funkciju stavljaju termoelektrane, a u proteklih desetak godina vodili su jednu globalnu i agresivnu kampanju kako ih treba zatvoriti. Mi smo se uvijek trudili da vodimo jednu odgovornu politiku poslovanja i energetsku strategiju koja neće ugroziti sistem snabdijevanja Srpske. Kada je u pitanju cijena struje kod nas, ona bi mogla biti korigovana ukoliko dođe do drastičnog povećanja potrošnje. A šta se može desiti da potrošnja ekstremno skoči? Pa da skoče cijene energenata. One su u proteklom periodu povećane nekoliko puta, a cijena struje je ostala ista. Poređenja radi, cijena struje kod nas je 22 evra po jednom megavatu, plus troškovi distribucije, dok je ona na svjetskom tržištu čak oko 400 evra. Znači na našem tržištu električna energija je skoro 20 puta jeftinija nego u nekim drugim zemljama.

GLAS: Da li Vam je poznato kako teče projekat ERS-a da kreditira domaćinstva iz Srpske koja se odluče da postave solarne panele na svojim kućama?

TAMINDžIJA: Mislim da je u pripremi taj tender. Plan je da oko 50.000 domaćinstava dobije mogućnost da na krovovima svojih kuća ugradi solarne panele, kojima bi onda mogli da zadovolje svoje potrebe za strujom. To je jedan od načina da “Elektroprivreda Republike Srpske”, da tako kažem,  “oslobodi” jednu količinu struje koju bi onda mogla izvoziti po znatno višim cijenama. To bi onda, naravno, kompenzovalo nisku cijenu na domaćem tržištu.

HE “Dabar”

GLAS: Kako ide realizacija projekta izgradnje HE “Dabar”?

TAMINDžIJA: Potpisani su svi ugovori sa kineskim partnerom i angažovane domaće kompanije koje će graditi mašinsku zgradu. Obezbijeđena su i finansijska sredstva u iznosu od 70 miliona maraka. Radovi na tunelu teku predviđenom dinamikom. Zašto baš njega pominjem, pa jer se radi o najvećem objektu u okviru sistema “Gornji horizonti”. Iako mnogi potcjenjuju ovaj hidroenergetski objekat, HE “Dabar” je od izuzetne važnosti, jer bi njenim stavljanjem u funkciju poslovni bilans HET-a bio povećan za čak 50 odsto.

error: Zabranjeno je kopiranje!