Je li Bogdana Ražnatović rodila vanzemaljca ili smo potpuno propali?
Proteklih nekoliko dana teško da se mogu otvoriti novine koje nisu preplavljene vijestima o jednom porođaju, jednom ocu, babi, tetkama… O poklonima, slavlju, trubačima. Svakodnevno se ređaju serije naslova o novom naraštaju Ražnatovićevih – šta je od koga dobio naslednik, šta je koja baba-tetka obukla, koliko je love kanulo trubačima, koja tetka ima bolja usta, a koja zube (vještačke, to se podrazumijeva?).
Previše bi bilo da se rodio i vanzemaljac, a ne beba kao i svaka druga, teška koje kilo, i duga 50-ak centimetara.
Nek je živa i zdrava , ali ona je slika i prilika kako ubrzano i sigurno propadamo.
U vremenu u kome se Desanka Maksimović izbacuje iz čitanki, a umjesto majke Jugovića slavi majka Ražnatovića nemamo šta reći osim:
Tražim pomilovanje
za neshvaćene
koji ne umeju da premoste
ni kapilarskih razdaljina
do majke i sina,
do svakodnevne stvari proste;
za one koji ostaju strani
rukama što ih drže u naručju,
suncu pred kojim se sve razdani,
sobnoj, kao košulja bliskoj, tami.
Za sopstvene duše tamničare,
za radosti svojih trovače,
za one što viču kad im se plače,
kad u nežnosti greznu,
što uhode sebe kao tuđina,
za puškarnice srca njina,
za svačiju dušu zatvorenu
i opreznu.
Desanka Maksimović
