Hristos Vaskrse! Danas proslavljamo najveći hrišćanski praznik

28.04.2019.     Vijesti

Pravoslavni hrišćani obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Vaskrs se proslavlja uz tucanje jajima, svečanu trpezu i stare običaje… Na Vaskrs ustanite rano, i nemojte na spavanje pre ponoći!

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih.

Praznuje se tri dana, svake godine pada na drugi datum, ali uvek u nedelju. Slavi se prve nedelje posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevnice. Pravoslavni Vaskrs ne može da se praznuje istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik).

Prema crkvenom učenju, Isus je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Vaskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos vaskrsao, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu izraz “neverni Toma”.

Običaji

Svuda je običaj da domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom u kojoj su potopljeni drenak, zdravljak, bosiljak i crveno jaje. Za Vaskrs valja ustati rano ujutro, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Veruje se da ko legne pre ponoći, do narednog Vaskrsa biće pospan i lenj.

Čuvarkuća

Bojena jaja pronađena su još u antičkim grobovima, a simbol Vaskrsa postala su kada je Marija Magdalena caru Tiberiju poklonila jedno govoreći mu da je Isus vaskrsao. Ako na Vaskrs gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
Posebno važno mesto u običajima u vezi sa Vaskrsom zauzima crveno jaje, koje je simbol života, a njegova boja predstavlja želju za zdravljem i napretkom. Jaja se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak. Prvo farbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva se čuvarkuća. Neko ga nosi na njivu i zakopa sa usevima, kao žrtvu božanstvu koje štiti rod, a drugi pak ljuske od jajeta bacaju na mravinjak da bi kokoške obilato nosile.

Decu valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Prvo ujutru treba pojesti vaskršnje jaje, a potom ići na jutrenje.

U Rusiji je običaj da ko okasni na jutrenje, poliju ga vodom ili ga bace u reku. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima.

Porodični ručak

Na Vaskrs je porodica odlazila u crkvu na svetu vaskršnju službu.

Posle službe narod se međusobno pozdravljao: “Hristos vaskrse!” i “Vaistinu vaskrse!” Pozdrav je nekada bio uobičajen sve do Spasovdana (narednih 40 dana), a danas je uobičajeno da tako pozdravljamo na Pobusani ponedeljak i na Vaskršnji utorak.

Кad se iz crkve porodica vrati kući, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, kadi sve ukućane na molitvi, a onda predaje kadionicu mlađem da on kadi celu kuću. Ukoliko nije umeo da otpeva vaskršnji tropar, naglas bi čitao Očenaš. Posle zajedničke molitve ukućani bi ponovo jedni drugima čestitali Vaskrs i sedali bi za svečano postavljenu trpezu.

Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima kojima se gosti i domaćini između sebe kucaju: vrh u vrh, a posle “šotku” u “šotku” (dno jajeta). Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.

U nekim krajevima Srbije, pobednik čije jaje ostane celo razbija ga sebi o čelo uz reči: “Hristos vaskrse!”, a ostali mu odgovaraju: “Vaistinu vaskrse!”