Veselin Savić, direktor Privredne komore u Trebinju – intervju

17.02.2017.     Privreda

Nepovjerenje investitora je opravdano, trebamo efikasnije programe podsticaja i subvencija.

 Hercegovina press: Na koje programe podsticaja privrednici mogu da računaju?

Subvencije i druge vrste podsticaja za privrednike su uglavnom vezane za osjetljive sektore, koji bi bez njih bili nekonkurentni. Prije svega to je poljoprivreda, za koju se svake godine donosi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja novčanih podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela. Poznato je da u praksi ima kašnjenja isplate i drugih problema vezanih za funkcionisanje novčanih podsticaja za poljoprivrednike. Generalno, osim potrebe za obezbjeđenjem više novca, potrebno je dugoročnije riješiti i neka druga bitna pitanja vezana za podršku agrarnom i ruralnom razvoju – šta će se podržavati, kako i koliko, kako to realizovati i kontrolisati. Ovdje se uglavnom radi o dugogodišnjim projektima, pa je potrebno da poljoprivrednici unaprijed znaju na kakvu podršku mogu računati. Bolje rješenje od sadašnjeg, svakako bi bilo regulisanje ove problematike aktom višeg ranga, odnosno zakonom.

Neke lokalne zajednice, takođe imaju neke programe podsticaje, koji se opet donose ad-hoc, možda bez dovoljno strateške koordinacije. Vidjećemo kako će to izgledati u novim mandatima lokalnih uprava.

Osim poljoprivrede, pod „posebnim režimom“ je i tekstilna i kožarska industrija, jedna takođe radno intezivna i nisko akumulativna grana, koja ima umanjene troškove za doprinose na plate zaposlenih.

Treba reći da ne treba ove subvencije i novčane podsticaje posmatrati pojednostavljeno – u smislu da je uvijek bolje kada su veći. Bolje je naravno za njihove primaoce, ali ne treba zaboraviti da, to što neko primi, prethodno treba uzeti od nekoga drugog. Tu se često prave ekonomski neefikasni kompromisi, koji su djelimično opravdani, sobzirom da se ove preraspodjele vrše u korist ranjivijih grupa ili iz nekih drugih neekonomskih razloga. Sa druge strane, treba voditi računa o tome koliko oni od kojih se uzima, a to je zdrava privreda, može izdržati. Ruku na srce, teži dio tereta koji nosi ova, zdrava, privreda, predstavlja brojna i neefikasna administracija. Tu je i neformalni (sivi) dio ekonomije, čiji dio društvenih obaveza takođe moraju platiti. Ovdje treba tražiti izvore novih sredstava za podršku razvoju.

Hercegovina press: Zašto u Republici Srpskoj nema  poreskih podsticaja za firme izvoznice van BiH i da li je takav program mjera u planu?

To je pitanje za one koji kreiraju privredni ambijent u BiH. Svakako treba naglasiti da su preduzeća koja izvoze temelj svake ekonomije i da zaslužuju znatno veću pažnju. Po ovom pitanu su preduzeća izvoznici iz FBiH, do nedavno, bila u znatnoj prednosti nad preduzećima iz RS, sobzirom da su bila oslobođena od poreza na dobit. Sada je položaj izvoznika u dva entiteta ujednačeniji ali nepovoljan. Ako se želi smanjiti spoljno-trgovinski debalans koji BiH i RS godinama bilježe, ovom problemu treba ozbiljnije pristupiti. Treba naglasiti da nije važno samo koliko se uvozi i izvozi, nego i šta se uvozi i izvozi. Naime, imamo jako nepovoljnu strukturu roba u spoljnotrgovinskom prometu, u smislu da uglavnom izvozimo sirovine i niskosofisticiranu robu sa malo dodate vrijednosti, a uvozimo sofisticiranu skupu robu. Za promjenu te strukture nisu dovoljni samo poreski podsticaji, nego šire dubinske reforme – naročito obrazovnog sistema.

Hercegovina press: Koliko su razvijene subvencije za zapošljavanje?

Projekte podrške zapošljavanju provodi Zavod za zapošljavanje Republike Srpske. Na području naše regije, kroz prošlogodišnji poziv, za različite kategorije, odobreno je 442 zahtjeva. Problem sa ovim programom podrške je što je vremenski ograničen, odnosno poziv nije stalno otvoren. Poslodavci ne znaju da li će poziva uopšte biti i kada će biti objavljen, pa moraju da kalkulišu i da se prilagođavaju programu. Sredstva za podršku su uvijek manja od potreba, ali treba težiti da se što pametnije utroše. Dakle, programi treba da su stalni, pouzdani, ali ograničeni na sektore gdje će se ostvariti najznačajniji efekti, po kriterijumima – proizvodnja (što sofisticiranija), izvoz, mogućnost rasta i razvoja, multiplikacioni efekti. Uz sve ovo, moguće je ugraditi i određenu socijalnu kompomentu.

Hercegovina press: Koju vrstu kredita je za podsticaje omogućila Vlada RS i pod kojim uslovima?

Krediti koje plasira Investiciono-razvojna banka RS su namjenjeni za podršku razvoju. Plasiraju se preko finansijskih posrednika, odnosno komercijalnih banaka, a generalno su povoljniji u odnosu na druge komercijalne kredite. Kamate zavise od kreditne linije na koju se aplicira, ali i nekih posebnih uslova koje aplikant zadovoljava, pa mogu biti i manji od 4%. Rokovi otplate mogu biti do 10 godina, dok grejs period može ići do 36 mjeseci, zavisno od kreditne linije. Problem je što je podnošenje, ali i obrada kreditnog zahtjeva za IRB-ove kredite nešto komplikovanija, pa često bankarski službenici usmjeravaju klijente na skuplje kredite plasirane iz sopstvenih sredstava.

Na lokalnom nivou, Trebinje i Gacko imaju značajna sredstva od naknade za korišćenje prirodnih resursa u svrhu proizvodnje električne energije. Određeni dio tih sredstava se koristio za plasirenje stimulativnih kredita po jako povoljnim uslovima. Koliko znam, to kreditiranje više ne funkcioniše – izuzev povrata već plasiranih kredita. Odluke po kojima se vrši kreditiranje, po mom mišljenju, nisu dobre. Potrebno ih je redefinisati ili uvesti potpuno nove modele podrške – sa ciljem da se krediti za pokretanje i razvoj poslovanja učine jeftinijim i dostupnim. Jedan od modela bi mogao biti i pokrivanje dijela kamate na investicione kredite uzete kod komercijalnih banaka – na sličan način, ali u značajnijoj mjeri, kako je to funkcionisalo u Trebinju do prije nekolike godine.

Hercegovina press:  Privreda malo koristi nebankarske izvore finansiranja? Zašto? I koliko su oni dostupni našem tržištu?

Istina je da nebankarski izvori mogu predstavljati značajan izvor finansiranja poslovnih poduhvata, te da se oni kod nas malo koriste. Da pojasnimo, radi se o sredstvima investicionih fondova, poslovnih anđela ili drugih institucionalnih ili privatnih investitora, koji uzimaju učešće u finansiranju poslovnih poduhvata koje ocijene kao pogodne. Tu se mogu uzeti u obzir i drugi izvori, poput sredstava iz različitih projekata podrške – ali to je već nešto drugo.

Finansijeri, dakle, mogu biti i veliki – sa pretenzijom da preuzmu upravljanje poslom ili mali – sa namjerom da ostvare dobit, bez značajnog učešća u upravljanju. Veliki traže ideje sa velikim potencijalom, kojih možda nedostaje. I jedni i drugi traže da njihovi ulozi budu sigurni, kao i da ostvare profit.

Mislim da je kod nas glavni problem opravdano nepovjerenje investitora. Niko ne želi da preduzetniku povjeri svoj novac, u situaciji kada je siva ekonomija toliko izražena i kada su sredstva investitora, koji nema direktnu kontrolu nad preduzećem, nezaštićena. Siva ekonomija se ne može iskorijeniti, ali mora biti svedena na razumnu mjeru, odnosno da postane generalno neisplativa. Postoji obrazac po kome, veoma često, kod nas funkcioniše akcionarstvo – akcionar koji kontroliše preduzeće ne isplaćuje dividendu, nego novac na drugi način izvlači iz preduzeća, dok manjinski akcionari ostanu kratkih rukava. U takvim uslovima, ovaj investicioni potencijal, koji uključuje ne samo velike strane investitore, nego i građane sa svojim malim ulozima – ostaje neiskorišćen.

Hercegovina press:  Kakva su ograničenja (prednosti) hercegovačkog regiona za međugradničnu saradnju i promet robe i usluga?

Ako se misli na prekograničnu saradnju sa neposrednim susjedima, Crnom Gorom i Hrvatskom, treba reći da se radi o dosta ograničenom tržištu. Kada se tome dodaju druge prepreke, nije čudi što ne možemo biti zadovoljni kada se govori o prometu roba i usluga, sa prvim komšijama. Hrvatska, kao članica EU, je naravno veči problem. Ugovorom između Hrvatske i BiH, granični prelaz Ivanica je planiran za promet putnika i roba, uključujući voće i povrće, ali ne i proizvode životinjskog porijekla. Sada on funkcioniše kao prelaz za putnike, a uskoro bi trebala početi gradnja novog prelaza na našoj strani. Potrebno je da se i na Hrvatskoj strani napravi novi prelaz, pa se tek onda može očekivati da profunkcioniše u planiranom kapacitetu. To će sigurno biti dobra promjena, posebno za neke sektore, poput turizma. Ipak ne treba očekivati neku drastičnu promjenu, uzimajući u obzir da se radi o malom tržištu i da je isključen promet proizvoda životinjskog porijekla – mesa, mliječnih proizvoda, meda – koji bi bili jako zanimljiva roba za turističku metropolu poput Dubrovnika.

Veliki problem cijele regije je loša saobraćajna povezanost. Sa dvije strane su to međunarodne granice, sa svojim preprekama. Sa druge dvije strane, sjeveru i zapadu, su neprihvatljivo loši putevi, za vrijeme u kome živimo. Govori se da bi konačno trebala doći na red ozbiljna rekonstrukcija puta.

Hercegovina press